Više od prijatelja

Čovekov glas je bio autoritativan, kao kod nekog ko nije naučio da mu se protivureči. Pas ga je istog trenutka poslušao. I Korina se nesvesno našla na nogama, povinujući se njegovom nestrpljivom tonu.
– Da li ste povređeni? – upitao je. Korina ga je pogledala sva zbunjena.
Bila je visoka, ali je pored njega izgledala kao patuljak. Imao je odlučan izraz lica, talasastu tamnu kosu tek prošaranu sedim vlasima. Verovatno je imao blizu četrdeset godina, ali telo mu je bilo kao u atlete. Na sebi je imao belu sportsku košulju. Posmatrao je Korinu gotovo zatvorenih očiju, tako da nije mogla da razazna boju njegovih očiju.
– Hoćete li mi već jednom odgovoriti, ili ste toliko glupi da ne možete ništa da kažete?
Ošinula ga je pogledom i drsko zabacila bujnu kosu svojom drhtavom rukom. Kako se samo usuđuje da na taj način razgovara sa njom, i to još u njenoj kući?
– jedina glupa stvar koju sam uradila je ta što sam iz kuće izašla nenaoružana! Sutra ću sa sobom poneti pušku, pošto komšiluk postaje opasan!
Oči su mu zasjale, iako je njegovo lice i dalje ostalo kao skamenjeno. Posmatrao je Korinu kao da je neka nepoznata zverka, veoma staloženo.
– Ovo je prvi put da sam naišao na ženu koja se bori, umesto da flertuje.
U to Korina nije sumnjala. Muškarac je bio privlačan na jedan specifičan način. Ali, i stariji od muškaraca na koje je bila navikla i previše samosvestan. Nije još uvek znala da li joj se to dopada.
– Da li ste vi i vaša zver – naglasila je poslednju reč – ovde u poseti kod nekog?
– U izvesnom smislu – odgovorio je. – Maraja je na putu, a ja nadgledam poslove dok se ona ne vrati. Moj apartman se renovira.
– Maraja? – ponovila je Korina. Ime joj nije ništa značilo.
– Maraja – odgovorio je čovek nestrpljivo i pokazao glavom na susedno dvorište.
Za ime sveta, pa to je ona plavuša! Bio je to njen prijatelj, bez sumnje. A sudeći po njegovom izgužvanom okovratniku, i njemu je bio potreban neko.
Pogledala je na svoje pantalone. Na njima su bila dva ogromna otiska šapa. Besno ga je pogledala.
– Mogu li da se nadam da njeno odsustvo neće trajati dugo? A sada, ako nemate ništa protiv, otišla bih da se presvučem i nastavim sa pripremom jela! Istina, nema više šnicle, ali možda ću naći neko parče salame u frižideru!
Muškarac je podigao obrvu.
– Da li to znači da vam dugujem jedan ručak?.
– Ne, to ne znači to. Vaš četvoronožni bezobraznik treba da vrati moju šniclu!
-Ako to niste želeli, zašto ste ostavili otvorena vrata na vašoj ogradi?
Korina nije mogla da poveruje svojim ušima.