-Ja sam Gabrijela Gasler, negovateljica – predstavila se ponovo. – Dobila sam vaše pismo u kome ste me pozvali… – odmahnula je rukom, kao da ne zna šta bi više rekla o tome.
– Da – klimnuo je glavom, nadkriljujući je svojom snažnom figurom, tako da se osećala jako sitnom.
Uspravila se nagonski i podigla bradu.
– Mogu li da upoznam i vašeg brata? – upitala je, žudeći da pobegne od njega.
– Naravno – osmehnuo se cinično. – Henrik sada spava – dodao je, pošto je ona već počela da ustaje.
Vratila se na mesto, osećajući kako joj rumenilo pokriva obraze. Bila je već toliko iznervirana, da je morala da stisne zube da svašta ne kaže.
– Možete da se smestite dok se on ne naspava – rekao je to takvim tonom,da se zapitala kakvi odnosi vladaju između dva brata. – Pokazaću vam vašu sobu.
Krenuo je kroz hol, pa uz drvene stepenište do gornjeg nivoa, gde su se nalazla dva niza vrata, sa obe strane zidova. Pod je bio pokriven debelim sagom, prigušujući njihove korake. Otvorio je vrata i propustio je da uđe.
– Raspakujte stvari, pozvaću vas kasnije – procedio je.
Shvatila je da želi da joj kaže da treba da ostane u svojoj sobi dok je ne pozove, i nemo potvrdila. Zatvorio je vrata i ostavio je samu. Uzdahnula je i odmahnula glavom. Pitala se da li je njen optimizam bio previše veliki i kako će uopšte moći da radi u toj kući?