U današnjem članku govorićemo o dubokoj simbolici i verovanjima vezanim za svakodnevne predmete u narodnoj tradiciji, koji nisu imali samo praktičnu, već i veoma važnu duhovnu i zaštitničku ulogu.
- Mnoge stvari u domovima prenošene su s generacije na generaciju, ne samo kao običaji, već kao snažni simboli sreće, blagostanja i zaštite porodice. Smatralo se da određeni predmeti u sebi nose posebnu energiju doma, pa njihovo davanje ili gubljenje značilo je i prenošenje te energije, što je u narodnim verovanjima često tumačeno kao gubitak ili ugrožavanje sigurnosti i mira.
Jedan od najvažnijih takvih predmeta bila je so. Ona nije bila samo začin, već i sveta amajlija koja je štitila dom od zla i nesreće. U narodnim običajima, ako bi se so prosula, odmah bi se bacila preko levog ramena da bi se oterala loša sreća. Davati so na poklon smatralo se neprihvatljivim jer se verovalo da se tako prenosi sopstvena sudbina ili energija doma drugome. Zato je postojao običaj da se so uvek daje uz simboličan novčić, kako bi se ta simbolika prekinula i obezbedila zaštita za oba domaćinstva.
Igla je takođe imala svoje posebno mesto u narodnoj simbolici. Koristila se čak i za zaštitu beba od uroka, jer se verovalo da skuplja negativnu energiju i štiti kuću. Međutim, igla tuđe osobe smatrala se opasnom, pa se nikada nije smela uzimati ili zadržavati. Ako bi se po nečijoj poseti našla u kući, domaćice su je bacale ili spaljivale da ne bi unela nemir u dom. Ova briga za igle pokazuje koliko su ljudi vodili računa o energetskom stanju svog doma i njegovoj zaštiti.
Još jedan predmet sa snažnom simbolikom bila je metla. Iako je služila za čišćenje, u narodnom shvatanju predstavljala je energiju doma i porodice. Poklanjanje metle smatralo se veoma lošim znakom jer se verovalo da se time „pometa sreća“ iz kuće. Žene su posebno verovale da metla može oterati udvarače, zbog čega je poklanjanje metle bilo zabranjeno. Često se u domovima čuvala stara metla kao amajlija i zaštita domaćinstva.
- Posebno mesto u ovim verovanjima zauzimao je šećer, čija je slatkoća simbolizovala radost, sreću i blagostanje u kući. Ako bi se šećer prosuo, tumačilo se da dolazi nešto dobro, ali pozajmljivanje ili davanje šećera smatralo se neprihvatljivim jer se verovalo da se tako iznosi „slatkoća života“. Stoga je šećer uvek morao da bude prisutan u kući kao simbol mira i sreće.
Šivaće igle, koje su povezivane sa sudbinom, imale su dodatnu simboliku. Smatralo se da one mogu „presjeći životni put“, zbog čega se stare igle nisu davale na poklon. Tek nove, u paru sa koncem, mogle su biti poklonjene. Stare igle čuvale su se zatvorene kako se energija doma ne bi „probila“ ili narušila.
- Na kraju, jedno od najmoćnijih verovanja vezano je za ogledalo. U mnogim tradicijama ogledalo se smatralo kao portal koji može da upija i svetlost i tamu, pa čak i da zadrži senke prošlosti. Poklanjanje ogledala bilo je smatrano izuzetno opasnim, jer se verovalo da se tako prenosi deo svoje duše drugome. Zato su ogledala noću često pokrivana tkaninom, a u kućama gde je bio bolesnik zaklanjana su da ne bi „pokupila“ zlu energiju. Kada bi se staro ogledalo odbacivalo, umotavalo se i pažljivo iznosilo iz kuće, nikako poklanjalo.
Na prvi pogled, ova verovanja mogu delovati kao sujeverja, ali iza njih se krije dublja potreba ljudi da sačuvaju svoj dom i porodicu od nepoznatog i zla. Predmeti kao što su so, igle, metla, šećer i ogledala svakodnevni su i praktični, ali su u narodnoj svesti nosili zaštitnu ulogu. Ova verovanja su deo kolektivnog nasleđa i služe kao simboli brige i pažnje prema domu i najbližima.
Iako danas mnogi gledaju na njih kao na deo folklora i tradicije, nije retkost da ih ljudi i dalje poštuju, makar podsvesno, pronalazeći u njima utehu i osećaj sigurnosti. U srpskoj tradiciji ovakva verovanja često su bila povezana s domaćinstvom i međuljudskim odnosima, prenošena s kolena na koleno kako bi se sačuvala porodična složnost i izbegla nesreća.
Pored folklornih aspekata, ovakva pravila su imala i psihološku ulogu u očuvanju reda i discipline unutar porodice. Kroz zabrane i običaje deca su učena poštovanju, poverenju i odgovornosti, što je doprinosilo harmoniji doma.
Bez obzira na lična uverenja o moći ovih predmeta, jasno je da su ta stara pravila i običaji izraz duboke brige za dom i porodicu. Možda je baš zbog toga i danas u mnogim krajevima prisutna tiha opomena – ne poklanjaj so, iglu, metlu, šećer, šivaće igle i ogledalo, jer u njima i dalje živi stara mudrost i želja za očuvanjem sreće i mira.