U današnjem članku prenosim priču o Amandi Eler, koja je provela 17 dana izgubljena u šumskom rezervatu na Havajima.
- Tokom većeg dela tog perioda, Amanda je imala slomljenu nogu i opekotine na stopalima toliko teške da je postojala bojazan da će biti potrebna amputacija. Uprkos tim teškim okolnostima, gajila je nadu da će je neko pronaći i spasiti. Njeno iskustvo bilo je traumatično i duboko je promenilo njen život.
Amanda je krenula na planinarenje 8. maja 2019. godine, ali bez mobilnog telefona. Nakon što je skrenula sa staze u rezervatu koji je prostirao više od 2.000 hektara guste šume, ubrzo se našla dezorijentisana. Tokom pokušaja da pronađe izlaz, situacija je postajala sve teža. Četvrtog dana je pala sa visine od šest metara i slomila levu tibiju. Ubrzo potom, izgubila je patike u bujici, što joj je dodatno otežalo kretanje.
Kako bi preživela, jela je bobice i voće poput guave i pronalazila čistu vodu za piće, iako je priznala da nije imala mnogo veština preživljavanja. Naglasila je da je njena volja i vera bile ključni faktori koji su joj pomogli da ne odustane. U to vreme, njeno stanje postajalo je sve kritičnije, ali je svako jutro započinjala sa nadom da će je ljudi tražiti. Stalno je osluškivala helikoptere, što joj je bio gotovo pun radni dan.
Njen slučaj ubrzo je privukao pažnju na društvenim mrežama i u nacionalnim vestima, a potraga je finansirana donacijama i okupila je više od hiljadu volontera. Upravo 17. dana, dok je šepala na rukama i zdravoj nozi u potrazi za hranom blizu vodopada, helikopter ju je primetio i spasio. Amanda je opisala kako je u tom trenutku shvatila koliko je bila malena i skrivena – „igla u plastu sena“ – što je činilo spasavanje zaista čudom.
- Nakon spasavanja, hospitalizovana je zbog brojnih povreda. Pored preloma tibije, imala je teške opekotine na stopalima, od kojih su lekari strahovali da će zahtevati amputaciju. Tokom boravka u džungli, izgubila je devet kilograma, bila je dehidrirana i imala je teški celulitis, a kako je rekla, „nije bilo ni centimetra mene koji nije bio izgreban ili pocepan“. Ova izuzetno teška fizička i psihička trauma ostavila je dubok trag.
Na konferenciji za novinare četiri dana po spasavanju, Amanda je opisala svoje iskustvo kao izuzetno duhovno i priliku da prevaziđe strah od svega. Iako je fizički bila u lošem stanju, emocionalno i duhovno se osećala bolje – oslobođena nekih unutrašnjih prepreka koje su joj ranije zasenčavale pogled na život.
- Međutim, uz sve divljenje koje je dobila, pojavile su se i spekulacije i glasine. Neki su tvrdili da je bila drogirana, drugi da se namerno izgubila kako bi zaradila novac preko GoFundMe kampanje. Amanda je opisala kako su ove priče dodatno opterećivale njenu situaciju: „Ljudi su stvarali priče kako bi njihov um mogao da razume situaciju,“ što joj je na kraju počelo uzimati danak na psihičkom zdravlju.
Nakon što je šest meseci provela na Mauiju sa porodicom, otišla je u Indiju na nekoliko meseci da prođe obuku koja joj je pomogla da se izbori sa traumom. Vratila se u SAD neposredno pre pandemije COVID-19, putovala zapadnom obalom i na kraju se vratila na Maui, gde je mislila da će joj boravak doneti utehu. Međutim, blizina mesta nesreće ponovo je pokrenula duboke traume, zbog čega je prošla kroz dve godine teškog procesa isceljenja.
Amanda je završila sertifikaciju iz terapije uma i tela kako bi pomogla sebi i drugima da se suoče sa traumama. Ponovo je predavala jogu, radila sa klijentima i polako se oporavljala. Tokom razornih šumskih požara na Mauiju prošle godine, osetila je potrebu da ode sa ostrva, primećujući da mnogi ljudi napuštaju to mesto. Preselila se u Mineapolis, gde živi blizu osobe koju poznaje sa distance, i tamo joj je nervni sistem stabilniji, što joj je pomoglo u daljem procesu oporavka.
Ovo iskustvo duboko je promenilo Amandinu perspektivu i učinilo je otvorenijom za životne promene. Shvatila je da je morala proći kroz tu ekstremnu avanturu da bi napravila značajne lične promene. Izjavila je da nije mogla da zamisli koliko će sreće uslediti nakon takvog iskušenja, i da veruje da se sve dešava sa razlogom, iako se još uvek oporavlja.
- Profesionalno, Amanda sada radi sa klijentima koristeći holističku fizikalnu terapiju, pomažući im da prevaziđu sopstvene traume. Kaže da većina ljudi sa kojima radi oseća da je zaglavljena ili da ih nešto iz prošlosti muči, i da im ona pomaže da pronađu put ka isceljenju.
Ona je i dalje u kontaktu sa ljudima koji su učestvovali u potrazi, kao i sa svojom porodicom. Posebno je istakla da je njen otac, stručnjak za GPS tehnologiju, koristio softverski sistem koji je pomogao u potrazi za njom, a kasnije je osnovao neprofitnu organizaciju za savetovanje u oblasti potrage i spasavanja. Za nju je to iskustvo bilo izuzetno dirljivo jer nikada nije videla takvo ujedinjenje zajednice.
Amanda je prvi put posetila šumski rezervat Makavao kao oblik terapije izlaganjem decembra 2020. godine, i pre nego što je ponovo napustila Maui, često je posećivala šumu, ali je sada mnogo pažljivija, držeći se glavnih staza i noseći telefon, vodu i komplet za preživljavanje koji je njen otac sastavio. Izjavila je da joj je mir u prirodi i da je sada mnogo opreznija nego pre.
Ova priča o preživljavanju, duhovnoj snazi i ličnom isceljenju pokazuje koliko je Amanda Eler bila istrajna i spremna da se suoči sa svojim demonima, a njeno iskustvo i rad sada inspirišu mnoge druge da pronađu snagu u sebi.