1. Moj mačak me posetio kad je umro
Živeo sam u Bostonu. Probudila sam se oko 3 ujutru jer mi je mačak skočio na krevet i sklupčao se između mojih listova. Tako je radio svake noći od moje pete godine. Bio je to osećaj koji sam dobro poznavao. Ali moj mačak je živeo sa mojim roditeljima na Zapadnoj obali. Nisam razumeo kako sam to osetio, ali sam znao da je to bio on. Mislio sam da sanjam.
Sledećeg jutra moji roditelji su me pozvali i rekli da je moj mačak uginuo oko ponoći. Vremenska razlika između obala je tri sata. Verujem da je došao da me vidi poslednji put.
2. Svetleći objekat u šumi
Jedne večeri sam planinario s prijateljem kada je iznad nas proletelo nešto veliko i jako svetlo, iznad krošnji drveća. Bilo je toliko svetlo da nismo mogli da gledamo u to, a nije ispuštalo nikakav zvuk. Zapravo, to je bio najtiši trenutak u mom životu. Pitao sam: „Šta je to?“ ali nisam čuo sopstveni glas. Trajalo je samo par sekundi i nestalo.
3. Beskućnik iz budućnosti?
Pre 10 godina sreo sam mladog beskućnika koji je delovao kao da me poznaje. Kad sam rekao da ne znam ko je, pitao je: „Zar ti nisi Eamon? Radiš u radiju?“ To me je prestravilo, jer sam oduvek potajno sanjao da radim na radiju. Kad sam ga pitao ko je, rekao je da nije važno i da ponekad meša sadašnjost i budućnost. Onda je otišao. Nikad ga više nisam video.
4. Nestalo dete iz razreda
Sećam se deteta iz mog razreda u vrtiću. Bili smo nerazdvojni, ali posle novogodišnjeg raspusta, jednostavno je nestao. Niko ga se nije sećao — ni učitelji, ni druga deca. Čak sam pitao školskog savetnika i on je proverio evidenciju — nije bilo ničeg. I dalje mislim o tome bar jednom mesečno.
5. Momak koji leči štucanje
Moj dečko može da zaustavi moje štucanje svaki put tako što mi stavi ruku na grudi. Odmah prestane. Ako nije tu, ne mogu da ih zaustavim. Jedini put kad to nije delovalo bio je kada je bio jako ljut na mene. Ne mogu to da objasnim.
6. Telo na sofi
Zaspala sam na kauču i probudila se usred noći da idem u toalet. Kad sam shvatila da ne moram, vratila sam se dole — i videla svoje telo još uvek kako spava na kauču. Ne sećam se šta je bilo posle. Znam da je verovatno bio san, ali i dan-danas me jeza hvata kad se toga setim.
7. Noćna mora i grudna kvržica
Imao sam ponavljajuću noćnu moru o crnom parazitu koji mi isisava život iz grudi. U to vreme sam se i fizički loše osećao i osetio sam malu grudvicu u grudima. Otišao sam kod lekara i dijagnostikovan mi je rak dojke u 28. godini. Kad sam ozdravio, snovi su prestali, a mačke su se vratile da spavaju pored mene.
8. Eksplozija sijalica u kolibi
Boravili smo u kolibi kod jezera, oko 7-8 nas. Kad smo krenuli na spavanje, sve sijalice su počele da pucaju ili iskrile — jedna po jedna. Odmah smo otišli. Bilo je jezivo.
9. Vrata spavaće sobe
Moja devojka i ja smo spavali kad su vrata spavaće sobe iznenada odvaljena s šarki. Niko nije bio tu. Možda je kuća „radila“, ali smo se oboje smrtno uplašili.
10. Buđenje u kadi
Dva puta sam se probudio go u kadi u 5:45, u hladnoj vodi, bez sećanja kako sam tamo dospeo. Video sam samo fragmente – poput sopstvene ruke kako pušta vodu. Nije bilo alkohola, droge, ničega. Najgore je bio strah – drevan, gotovo životinjski. I dan-danas se naježim kad se setim toga.
11. Gasim ulična svetla
Između 1991. i 1994. mogao sam da pokažem na bilo koje ulično svetlo i kažem: „Ovo će se ugasiti“ — i ono bi se ugasilo. Dešavalo se svaki put.
12. Ogromna ptica na igralištu
U šestom ili sedmom razredu, igrali smo fudbal kad je iznad nas preletela ptica dugačka preko dva i po metra. Proletela je tiho, ogromna, bez mahanja krilima. Cela škola je utihnula. Nikad nismo saznali koja je to ptica bila.
13. Tajanstvena žena i nesreća
Jedne noći je starija žena došla do naših vrata i rekla da se dogodila nesreća uz put. Pozvali smo policiju, koja je stigla i otišla s njom. Kasnije je došla druga patrola i rekla da niko pre njih nije bio tamo — niti je postojala nesreća. Snimak komšijskog nadzornog sistema prikazivao je ženu, ali je kamera prestala da radi pre nego što je „prva“ policija došla.
14. Pomereni kauč
U studentskim danima sedeo sam u svojoj sobi i gledao TV, kad se drugi kauč pomerio za oko metar u stranu — i onda vratio nazad na skoro isto mesto. Bio sam sam. Ni dan-danas ne znam šta je to bilo.
15. Teo – zamišljeni prijatelj koji je bio stvaran
Kao dete imao sam imaginarnog prijatelja po imenu Teo. Video sam ga do svoje 8. ili 9. godine. Rekao mi je da nikad ne pričam roditeljima o njemu. Godinama kasnije sam ipak to ispričao majci. U početku je bila ravnodušna, ali kad sam rekao njegovo ime – prebledela je.
Ispostavilo se da je Teo bio moj brat blizanac koji je rođen mrtav. Roditelji mi to nikad nisu rekli. Nikada ga više nisam „video“ nakon tog razgovora.
izvor: brigtside.me
The post 15 neverovatnih, ali istinitih priča koje zvuče kao izmišljene appeared first on Zdravlje priroda.